Zoki i Pedja vraćali su se sa večere iz studentskog doma ’Patris Lumumba’, kao i obično, prečicom kroz Novo Groblje na Karaburmi. Na izlasku iz groblja ugledaju devojku, koju su sretali u menzi Studenjaka, kako čeka tramvaj. Zapodenu se razgovor.

Devojka: Odakle vas dvojica ovako kasno?

Pedja: Pa eto, bili na vežbama, ogladneli, pa išli u ’Patris’ na klopu...

Devojka: A šta studirate?

Pedja: Geologiju...

Zoki: Ele...

Devojka: Teologiju! Baš interesantno...

Zoki je i inače bio uvek spreman na skeč, a ovaj zicer ne bi propustio ni za živu glavu...

Zoki: Da, teologiju! (Pedja ga pogleda belo...)

Devojka: A kakve vežbe ste to imali?

Zoki: On je imao vežbe iz Sahrana 2, sprema se za kolokvijum...

Devojka: A ti, nisi imao vežbe?

Zoki: Ma ne, ja nisam na tom smeru....

Devojka: A šta, imaju smerovi, nisam znala...

Zoki: Naravno, on je na smeru za sahrane, a ja sam na smeru za krštenja i venčanja. Pedja ima tugaljivu facu, pa je idealan za sahrane, a bio sam i ja na tom smeru, ali su me izbacili posle prvog semestra!

Devojka: Zašto?

Zoki: Na usmenom delu ispita iz sahrana1 pevao sam ‘gospodji pomiluj!’ umesto ‘Gospodi…’

Devojka: USMENI deo ispita!!??? Zar ima i pismeni deo?

Zoki: Nego šta, dobijaš dva zadatka i imaš sat ipo da ih rešiš!

Devojka: Kakvi zadaci iz sahrana, aman?

Zoki: Pa evo, sad je baš u poslednjem roku bio ovakav zadatak: “Ako se pogrebna povorka kreće brzinom od 0,5 km/h, a sanduk je od čamovine, izračunati kinetičku energiju leša...“

Devojka: U, bre, pa to nije baš lako!?

Zoki: Kakvi lako... a drugi je obavezno zadatak iz Kandila…ali to je šablon, radi se po formulama…

Devojka: Kakve formule sad…?

Zoki (kao iz topa): Dužina kandila jednaka je visina popa puta dva pi kroz gama..

Devojka : Šta je gama?

Zoki: Gama je koeficijent ekscentričnosti popa!

Devojka: A....!

Ostalo je legenda...