Kolonija Bjelopoljaca u studentskom domu Patris Lumumba smišlja kako da isproba novi izum-“bubicu”, ali tako da ona bude upotrebljiva na pismenim ispitima na tehničkim fakultetima. Mozak operacije je , kao i uvek, Ratko, briljantni matematičar i lučonoša.
Ratko: Daj da pozovemo Veska, on svake godine studira nešto drugo, a ne polaže ispite...
Mišo: Ove godine je na Višoj geodetskoj, da ako on položi Nacrtnu geometriju, onda će starno moć’ svaki...
Ratko: Idi Mišo, zovi ga, ali gledaj da ne popije opet onaj dupli čaj sa rumom bez čaja, inače nema ništa od njega...
Dovedu Veska...
Ratko: Slušaj, sad ćeš stavit’ ovo u uvo (daje mu bubicu)! Jel čuješ?
Vesko: Čujem!
Ratko: E, dobro, ti ćeš sest’ tamo u salu da polažeš ispit, a ja ću ti spolja diktirat’ kako da crtaš! Nemoj slučajno da nešto na svoju ruku pokušavaš, jer to neće ni Sveti Otac moć’ posle da se snađe...
Vesko: Dobro, jasno ka’ dan!
Ratko: Joko će zviznut’ onaj naš znak i ti izbači zadatak kroz prozor. Tebe ionako ne treba!
Vesko: Jes’ vala!
Sve je teklo prema dogovoru...Ratko je pogledao zadatke, rešio ih brzo i pristupilo se operaciji...
Ratko: Povuci jednu liniju prema prozoru i jednu prema profesoru! To ti je koordinatni sistem!
Vesko povuče.
Ratko: Od preseka odmeri tri centa na onoj liniji ka profesoru i tu stavi tačku. Odmeri pet centi na liniji ka prozoru i tu stavi tačku. Spoj te dve tačke. To ti je trag ravni..
Vesko uradi tako...Trajalo je to diktiranje čitav sat vremena i Vesko predade svoj rad ’vas u znoj’ ...
Vesko(izlazeći sa ispita): Vala’ sve uradih kako si mi rek’o!
Ratko: ’Ajd baš da vidimo. Jesi li povuk’o liniju ka prozoru?
Vesko: Jesam!
Ratko: Jesi li povuk’o liniju prema katedri?
Vesko: Ne ja bogomi! Ti mi reče ka profesoru!
Ratko: Pa đe ti je bio profesor, jado?
Vesko: Ada, šetao se oko zadnje klupe!
.
...u kabinetu, profesor i asistenti bezuspešno su pokušavali da dešifruju Veskovu umotvorinu. Vesko nije ni slutio koliko je uticao na razvoj Hrišćanske misli na Univerzitetu, jer ko je god video crtež krstio se i levom i desnom...
Profesor: Kolege, ovo ne bi mogao da objasni ni Nikolaj Ivanovič Lobačevski!
(Čiča Pele Hroničar: Ali bi verovatno Nikolaj Ivanovič Ježov uspeo da iznudi neko priznanje...)
U doba kad još nije ni mirisalo na nove krvave ratove na našim prostorima, ponosno se odlazilo u Školu života, kako su stariji nazivali Protraćivanje Godinu Dana A Možda I Više Kvalitetnog Življenja U Najboljim Godinama I Pražnjenje Mozga, skraćeno JNA. To je, uostalom kao i u životu, bila svojevrsna lutrija... Nekom zapadne Bileća - čistiš četkicom za zube WC pločice pod gas, pardon, zaštitnom maskom i pozdravljaš razvodnika (vojnik kao i ti, samo se ušlihtao za čin), pa posle odeš u Strumicu (tamo je bio takav javašluk, da je dežurni oficir morao da puca iz pištolja, ne bi li uspostavio red pred menzom...) i tako redom... a neko izvuče , bogami, i... Kupare !. Opa, pa nije valjda da je tamo neko nadrljao, reći ćete... Uglavnom... nije bilo tih problema, osim...
Vojno Odmaralište Kupari, rane osamdesete...
Reski , njemu nepoznat, zvuk sirene, podiže iz kreveta Toneta u cik zore (po Vladu Divcu) - u pola deset!
- Ustaj Uojsko, Brzo, zar ne čujete! podviknu kaplar Teodor
- Šta je, bre, Slovenac, koji ti je danas...
- Diži se, Raškanac, čuješ sirenu...
- Od kada to svira za užinu, majku mu...progundja Tone, navlačeći pantalone
- Pogodio si prvo slovo, druškane, samo nije užina nego uzbuna... uvalili su nam neku vežbu, neki general je tu, pa sad idemo u onaj krš da malo kopamo...
- A šta da kopamo, pa nismo mi poljoprivredna avijacija, nego vezadžije...
- Nemoj se praviš blesav, rov da kopamo... za stojeći stav...naravno!
- Svi da kopamo jedan rov?
- Ma ne svi, svako za sebe...
- Da nisi ti pio onu mastiku Trajčetovu, po ovom suncu ili si kao mali bio nošen, pa ispušten? Ovde se bre temelji kopaju ćuskijom, i to po' metra u zemlju, a 'de ja da iskopam za sebe rov onom Lopaticom Otupelom Vojničkom, model Crkni Od Kopanja. Osim toga, meni u knjižici stoji NTOK, a svi Navahosi znaju da to znači. Ništa Teže Od Kašike
- Naredjenje je naredjenje, a možda bi ti hteo da te prekomandujemo u TREBINJE? Tamo je kasarna puna Navahosa...Jedva bi te dočekali!
-'de treba da se kopa, samo mi pokaži!!!
I tako, upekla zvezda... vojska prionula na posao... Ali... slaba vajda. Ostali još i nekako iskopaše nešto što liči na rov, ali Tonetu, kao za inat, zapade najgori i najtvrdji krš... Mučio se on, malo doduše, pola sata, neću da grešim dušu, puče ona lopata, tj.ašov (nema veze, snašao bi se on za drugu, mislim, da je košulja ili nešto drugo, ali ovako... ko je još krao lopate... ). Ma šta je tu je, reče Tone, stavi šlem pod glavu, leže i zapali cigaru...
Posle "vojničkog" ručka, general i ostala svita krenuše u obilazak položaja.
Dođoče i do Toneta... i njegove plitkoumne rovotvorevine...
-Druže Generale, Vojnik Tone...
-Gde je tvoj rov,vojniče?
- Ispred Vas, druže generale!
- Ovo ti je rov, vojniče?
- Rov, druže generale!
- Za koji stav, vojniče?
- Stojeći, druže generale!
- Stani u rov sa oružjem prema neprijatelju iz pravca mora, vojniče!
- Razumem druže generale!
Tone uze pušku i stade u rov koji mu je dosezao jedva do čukljeva...
-Znaš li ti vojniče, osornim glasom obrati se general Tonetu, da bi ti prilikom napada neprijatelja prvi poginuo ?!!
- Druže generale, GUBICI U RATU SU NEMINOVNI!
Ušao je u legendu i... u prekomandu...
