hexagram

U sobi 109 u prvom bloku, po običaju, skupilo se društvo, kao posledica Drugog čiča Pelovog zakona: “Lupanje dnom pune flaše vinjaka o sto izaziva pojavu velikog broja neočekivanih ljudi u sobi!” Tako beše i ovaj put... Došao svako ko nije imao drugog posla, a takvih u Studentskom gradu nikad nije manjkalo... zapodenu se i razgovor o svemu i svačemu, pa tako dođoše na red i devojke...

-Bre, Zoki, reče Pera Treći (u svemu je bio treći: kod devojaka”moram da ti priznam, ti si mi treći...”, u preferansu -ideš na skver po kobaje za društvo.., u igri Lore”dobro je, treći sam,ne idem na skver po kobaje...”), čuo sam da si maher za ženske, čak ti i Cana Sisa to priznaje, jedino ti ne valja što nemate zavese ovde u sobi pa mogu svi da te vide...

-Ma kakvo svetlo, zar ti ne znaš ?, prostreli ga Zoki svojim čuvenim Pogledom sa jednom podignutom obrvom.

-A šta to, leba ti...

- Pa HIPERKARBIDNA LAMPA, bre, čoveče, nemoj mi reći da nisi čuo za POSLEDNJI TESLIN IZUM!

- A odakle tebi to..

- Onaj moj drug, Zličko, on je speleolog...

- A šta spaljuje?

- Ne spaljuje ništa, bre, speleolog, ide po pećinama i vata slepe miševe, pa ih prodaje babama vračarama po Vlasiji, i smeta mu svetlost, voli čovek da je u mraku...

- I on ima tu lampu...

- Pa da, dok je u pećini on okrene lampu na plus i ona daje svetlost, a kad izađe, okrene je na minus i lampa stvori mrak u prečniku deset metara oko njega, da ne bi oslepeo.

- Aj’ ne z’ebavaj, ‘ de to može?

- Ako ne veruješ meni, pitaj Boleta. Bole, reci mu…

- Šta ima ja da mu pričam,.nek’ ide u Teslin muzej da se uveri… Svi znaju da je Tesla napravio lampu da se osveti Amerikancima što su mu srušili toranj na Koni Ajlendu (Coney Island). Hteo da im uvede mrak tri meseca, ali su mu uvalili otrovanog goluba i poslali ga na ahiret... Posle se Rusi domogli patenta... Šta misliš, kako prave Bele noći tamo? Moraju prvo negde da usisaju svetlost….

- Pa kako radi ta lampa?

- Na PRINCIPU CRNE RUPE ,bre, čoveče, jesi li čuo za crne rupe…

- Kako nije čuo, je l’ upao jednom u jednu ispred menze onomad... dobaci Jodžimbo, legendarni redar Studenjaka...

- Ne verujem dok ne vidim… reče Pera Treći...

- Pa i jeste stvar u tome da NE VIDIŠ! obrecnu se Zoki, pogledavši ga značajno. Uostalom kako hoćeš… Sa’ ću zovem Zlička da je donese. Samo nemoj posle Đavo da ti bude kriv...

- Ajde baš nek donese tu... zausti Pera i bi prekinut u pola rečenice prestravljenim glasom čiča Pela:

- Šta da donese, kakvu lampu?

-Pa tu, hiperkarbidnu…

- JESI L’ TI LUD BRE IL’ SI MUČAN UPAMET, PA TA LAMPA ISPRAVLJA MOŽDANE VIJUGE, AKO IMAŠ IQ ISPOD 135 MOŽ’ DA TI IZBRIŠE SVE IZ GLAVE, ROĐENU MAJKU DA NE PREPOZNAŠ...Ja sam jedva pretek’o prošli put, da mi ne beše lične karte, ne bi’ ni dan danas znao kako se zovem… ‘Aj’mo, mi ljudi na “Loru” kod Popa, a on nek gine ako mu se gine…

-Idemo, vala, rekoše Bole i Jodžimbo , podižući se od stola, što učiniše i ostali (jer flaša vinjaka bi već isceđena...)

- Loru a? zamisli se Pera. A Zoki?

- Njemu ionako dolazi ženska, a i jedino je njemu Zličko dao vakcinu u mozak.Boli u 3.p.m., ali pomaže kod lampe...

- U, majku mu… ….

“Dobro je, treći sam...”, reče Pera zadovoljno, dok je gledao kako Pop odlazi na skver po kobaje... „‘ bem ti karbidnu lampu, mog’o sam da ostanem glup zanavek…”

Kolonija Bjelopoljaca u studentskom domu Patris Lumumba smišlja kako da isproba novi izum-“bubicu”, ali tako da ona bude upotrebljiva na pismenim ispitima na tehničkim fakultetima. Mozak operacije je , kao i uvek, Ratko, briljantni matematičar i lučonoša.

Ratko: Daj da pozovemo Veska, on svake godine studira nešto drugo, a ne polaže ispite...

Mišo: Ove godine je na Višoj geodetskoj, da ako on položi Nacrtnu geometriju, onda će starno moć’ svaki...

Ratko: Idi Mišo, zovi ga, ali gledaj da ne popije opet onaj dupli čaj sa rumom bez čaja, inače nema ništa od njega...

Dovedu Veska...

Ratko: Slušaj, sad ćeš stavit’ ovo u uvo (daje mu bubicu)! Jel čuješ?

Vesko: Čujem!

Ratko: E, dobro, ti ćeš sest’ tamo u salu da polažeš ispit, a ja ću ti spolja diktirat’ kako da crtaš! Nemoj slučajno da nešto na svoju ruku pokušavaš, jer to neće ni Sveti Otac moć’ posle da se snađe...

Vesko: Dobro, jasno ka’ dan!

Ratko: Joko će zviznut’ onaj naš znak i ti izbači zadatak kroz prozor. Tebe ionako ne treba!

Vesko: Jes’ vala!

Sve je teklo prema dogovoru...Ratko je pogledao zadatke, rešio ih brzo i pristupilo se operaciji...

Ratko: Povuci jednu liniju prema prozoru i jednu prema profesoru! To ti je koordinatni sistem! Vesko povuče.

Ratko: Od preseka odmeri tri centa na onoj liniji ka profesoru i tu stavi tačku. Odmeri pet centi na liniji ka prozoru i tu stavi tačku. Spoj te dve tačke. To ti je trag ravni..

Vesko uradi tako...Trajalo je to diktiranje čitav sat vremena i Vesko predade svoj rad ’vas u znoj’ ...

Vesko(izlazeći sa ispita): Vala’ sve uradih kako si mi rek’o!

Ratko: ’Ajd baš da vidimo. Jesi li povuk’o liniju ka prozoru?

Vesko: Jesam!

Ratko: Jesi li povuk’o liniju prema katedri?

Vesko: Ne ja bogomi! Ti mi reče ka profesoru!

Ratko: Pa đe ti je bio profesor, jado?

Vesko: Ada, šetao se oko zadnje klupe! .

...u kabinetu, profesor i asistenti bezuspešno su pokušavali da dešifruju Veskovu umotvorinu. Vesko nije ni slutio koliko je uticao na razvoj Hrišćanske misli na Univerzitetu, jer ko je god video crtež krstio se i levom i desnom...

Profesor: Kolege, ovo ne bi mogao da objasni ni Nikolaj Ivanovič Lobačevski!

(Čiča Pele Hroničar: Ali bi verovatno Nikolaj Ivanovič Ježov uspeo da iznudi neko priznanje...)

U doba kad još nije ni mirisalo na nove krvave ratove na našim prostorima, ponosno se odlazilo u Školu života, kako su stariji nazivali Protraćivanje Godinu Dana A Možda I Više Kvalitetnog Življenja U Najboljim Godinama I Pražnjenje Mozga, skraćeno JNA. To je, uostalom kao i u životu, bila svojevrsna lutrija... Nekom zapadne Bileća - čistiš četkicom za zube WC pločice pod gas, pardon, zaštitnom maskom i pozdravljaš razvodnika (vojnik kao i ti, samo se ušlihtao za čin), pa posle odeš u Strumicu (tamo je bio takav javašluk, da je dežurni oficir morao da puca iz pištolja, ne bi li uspostavio red pred menzom...) i tako redom... a neko izvuče , bogami, i... Kupare !. Opa, pa nije valjda da je tamo neko nadrljao, reći ćete... Uglavnom... nije bilo tih problema, osim...

Vojno Odmaralište Kupari, rane osamdesete...

Reski , njemu nepoznat, zvuk sirene, podiže iz kreveta Toneta u cik zore (po Vladu Divcu) - u pola deset!

- Ustaj Uojsko, Brzo, zar ne čujete! podviknu kaplar Teodor

- Šta je, bre, Slovenac, koji ti je danas...

- Diži se, Raškanac, čuješ sirenu...

- Od kada to svira za užinu, majku mu...progundja Tone, navlačeći pantalone

- Pogodio si prvo slovo, druškane, samo nije užina nego uzbuna... uvalili su nam neku vežbu, neki general je tu, pa sad idemo u onaj krš da malo kopamo...

- A šta da kopamo, pa nismo mi poljoprivredna avijacija, nego vezadžije...

- Nemoj se praviš blesav, rov da kopamo... za stojeći stav...naravno!

- Svi da kopamo jedan rov?

- Ma ne svi, svako za sebe...

- Da nisi ti pio onu mastiku Trajčetovu, po ovom suncu ili si kao mali bio nošen, pa ispušten? Ovde se bre temelji kopaju ćuskijom, i to po' metra u zemlju, a 'de ja da iskopam za sebe rov onom Lopaticom Otupelom Vojničkom, model Crkni Od Kopanja. Osim toga, meni u knjižici stoji NTOK, a svi Navahosi znaju da to znači. Ništa Teže Od Kašike

- Naredjenje je naredjenje, a možda bi ti hteo da te prekomandujemo u TREBINJE? Tamo je kasarna puna Navahosa...Jedva bi te dočekali!

-'de treba da se kopa, samo mi pokaži!!!

I tako, upekla zvezda... vojska prionula na posao... Ali... slaba vajda. Ostali još i nekako iskopaše nešto što liči na rov, ali Tonetu, kao za inat, zapade najgori i najtvrdji krš... Mučio se on, malo doduše, pola sata, neću da grešim dušu, puče ona lopata, tj.ašov (nema veze, snašao bi se on za drugu, mislim, da je košulja ili nešto drugo, ali ovako... ko je još krao lopate... ). Ma šta je tu je, reče Tone, stavi šlem pod glavu, leže i zapali cigaru...

Posle "vojničkog" ručka, general i ostala svita krenuše u obilazak položaja.

Dođoče i do Toneta... i njegove plitkoumne rovotvorevine...

-Druže Generale, Vojnik Tone...

-Gde je tvoj rov,vojniče?

- Ispred Vas, druže generale!

- Ovo ti je rov, vojniče?

- Rov, druže generale!

- Za koji stav, vojniče?

- Stojeći, druže generale!

- Stani u rov sa oružjem prema neprijatelju iz pravca mora, vojniče!

- Razumem druže generale!

Tone uze pušku i stade u rov koji mu je dosezao jedva do čukljeva...

-Znaš li ti vojniče, osornim glasom obrati se general Tonetu, da bi ti prilikom napada neprijatelja prvi poginuo ?!!

- Druže generale, GUBICI U RATU SU NEMINOVNI!

Ušao je u legendu i... u prekomandu...

Zoki i Pedja vraćali su se sa večere iz studentskog doma ’Patris Lumumba’, kao i obično, prečicom kroz Novo Groblje na Karaburmi. Na izlasku iz groblja ugledaju devojku, koju su sretali u menzi Studenjaka, kako čeka tramvaj. Zapodenu se razgovor.

Devojka: Odakle vas dvojica ovako kasno?

Pedja: Pa eto, bili na vežbama, ogladneli, pa išli u ’Patris’ na klopu...

Devojka: A šta studirate?

Pedja: Geologiju...

Zoki: Ele...

Devojka: Teologiju! Baš interesantno...

Zoki je i inače bio uvek spreman na skeč, a ovaj zicer ne bi propustio ni za živu glavu...

Zoki: Da, teologiju! (Pedja ga pogleda belo...)

Devojka: A kakve vežbe ste to imali?

Zoki: On je imao vežbe iz Sahrana 2, sprema se za kolokvijum...

Devojka: A ti, nisi imao vežbe?

Zoki: Ma ne, ja nisam na tom smeru....

Devojka: A šta, imaju smerovi, nisam znala...

Zoki: Naravno, on je na smeru za sahrane, a ja sam na smeru za krštenja i venčanja. Pedja ima tugaljivu facu, pa je idealan za sahrane, a bio sam i ja na tom smeru, ali su me izbacili posle prvog semestra!

Devojka: Zašto?

Zoki: Na usmenom delu ispita iz sahrana1 pevao sam ‘gospodji pomiluj!’ umesto ‘Gospodi…’

Devojka: USMENI deo ispita!!??? Zar ima i pismeni deo?

Zoki: Nego šta, dobijaš dva zadatka i imaš sat ipo da ih rešiš!

Devojka: Kakvi zadaci iz sahrana, aman?

Zoki: Pa evo, sad je baš u poslednjem roku bio ovakav zadatak: “Ako se pogrebna povorka kreće brzinom od 0,5 km/h, a sanduk je od čamovine, izračunati kinetičku energiju leša...“

Devojka: U, bre, pa to nije baš lako!?

Zoki: Kakvi lako... a drugi je obavezno zadatak iz Kandila…ali to je šablon, radi se po formulama…

Devojka: Kakve formule sad…?

Zoki (kao iz topa): Dužina kandila jednaka je visina popa puta dva pi kroz gama..

Devojka : Šta je gama?

Zoki: Gama je koeficijent ekscentričnosti popa!

Devojka: A....!

Ostalo je legenda...